18.09.2017.

Gospodža oštrokonđa

Ukrštenica kojom ilustrujem današnju temu ni po čemu nije izuzetna, osim što je nastala davne 2000. godine, što nigde nije objavljena i što sadrži jedan interesantan pojam. Dakle, ne radi se ni o kakvom ekskluzivnom radu, već o jednom maloletničkom sastavu sa nesvakidašnjom glavnom kombinacijom. Iako u arhivi imam više sličnih pokušaja, ovaj ocenjujem kao najuspešniji, s obzirom na to da je tematski pojam monoton, a da u strukturi ima pregršt neočekivanih momenata.


Reč koja mi je zapala za oko je OŠTROKONDŽA. Iz prakse mi je poznata, te mi oduvek prirodnije zvuči varijanta sa Đ, što će reći: oštrokonđa, no verovatno sam imao nekakav izvor. Po osećaju ili uz pomoć ćitapa, pojam sam opisao kao "zla žena, rospija", što je u skladu sa opštepoznatom konotacijom.  

Kod Vuka nema ove reči, a u Rečniku Matice srpske se navodi samo oštrokonđa, sa opisom: ljuta, zla, svadljiva žena, i dve reference: prvu potpisuje Radoje Domanović (i verovatno potiče iz poslednje decenije 19. veka), a drugu zagrebački pisac Ivan Dončević (iz tridesetih godina prošlog veka). Uvršćena je i u Sistematski rečnik srpskohrvatskog jezika iz 1936.

Sudeći po literaturi, ova reč jednako pripada srpskom i hrvatskom jeziku - ali sa Đ! Međutim, svedoci smo da se u živom govoru koristi i druga inačica - koja je na HJP - u navedena kao jedina. 

Zašto i kako je meko Đ zamenjeno tvrdim?

Na to pitanje je teško dati konačan odgovor, ali se mogu izneti neke razumne pretpostavke. Očigledno se radi o kompozitu od poznatog prideva oštro i manje poznate imenice konđa. Konđa je mađarizam kojim se označavaju različite vrste ženskih rajfova i povezača, kao i pletenica uvijena u krug (SANU). Moglo je doći do spontanog pretapanja neobične reči u oblik koji se približava karakondži (karakondžuli), tj. oblik koji se po neopravdanoj analogiji dovodi u vezu sa poznatim pojmom. Ali... bez obzira na to što i izvitopereni oblik savršeno prati prvobitno značenje i racionalizuje etimologiju kroz univerzalnu mentalnu predstavu - izgleda da oštrokonđa uopšte nije nastala na bazi jezgrovitog opisa nakostrešene veštice.

Uz to, u nekim krajevima postoji otpor prema slovu DŽ. Možda ste čuli da bosanski muslimani neslovenskog tj. turskog porekla vrlo teško ili nikako ne mogu da distingviraju Đ i DŽ, te Ć i Č, valjda zato što nemaju ta slova u genetskom programu, a u Hrvatskoj se preveliko govorno razlikovanje ovih glasova doživljava kao istočnjački manir (zato u hrvatskom ć i č međusobno zvuče mnogo sličnije nego u srpskom, kao i đ i dž). Uz to, na zapadu je godinama postojao čudan uzus "pišem Đ, mislim DŽ". Već sam nekom prilikom govorio o hrvatskom pevaču Stjepanu Staniću, čiji je nadimak Jimmy, što će reći: Džimi - ali je na Jugotonovim izdanjima godinama dosledno potpisivan kao Đimi

Ukratko, zahvaljujući svemu navedenom, danas su i oštrokonđa, i oštrokondža dozvoljeni oblici u srpskom jeziku (Klajn ističe da je prvi običniji), dok po Aniću hrvatskom leksičkom fondu pripada samo dublet sa DŽ.

17.09.2017.

Da se ne baci: Mala EKK ukrštenica

Pre dve godine, nekoliko kolega je učestvovalo u mom dvokrakom utopijskom projektu "Mala EKK ukrštenica" i "Mini EKK skandi". Prijavljeni volonteri su dobili radne zadatke, Slavko Bovan je preuzeo polovinu organizacionog i još pola tehničkog balasta, ali sve se zavšilo na razradi koncepta i pismenim pokušajima da se uspostavi saradnja sa novinama. 

Izradio sam reklamni primerak koji smo slali redakcijama (čitaoci bloga su svojevremeno mogli da ga preuzmu), a on je sadržao samo moje sastave jer sam smatrao da ostale autore treba uključiti u priču tek kada se i ukoliko se steknu uslovi za saradnju, čisto da se neko ne bi osetio prevarenim (na primer, moglo se desiti da materijal negde bude objavljen na kvarno, i došao bih u situaciju da objašnjavam zbog čega nema honorara; uostalom, nisam ja Perić da iskorišćavam kolege za realizaciju svojih privatnih fiks-ideja). 

Zato radovi koje su mi poslali Rešad Besničanin, Dragan Dragoljević i Dejan Minić nikad nisu ugledali svetlost dana, mada su uredno pripremljeni za štampu (ostali dobrovoljci su bili u Bovanovoj grupi). Budući da su teme manje ili više zastarele, te da je odavno sasvim izvesno da je projekat propao, danas premijerno prezentujem neviđene stranice, pod parolom "da se ne baci".